USAID

Srbija je, od pobede pro-evropske koalicione vlade u maju 2008. godine, pokazala svoju opredeljenost da se kreće u pravcu članstva u Evropskoj uniji. Zemlja se, međutim, i dalje suočava sa brojnim domaćim i međunarodnim izazovima koji podrazumevaju napredak usporenog procesa reformi uz istovremeno ublažavanje posledica globalne ekonomske krize u Srbiji; preduzimanje neophodnih koraka u borbi protiv korupcije; odgovorno iznošenje stava zemlje protiv nezavisnosti Kosova; i reformu izbornog sistema koji još uvek nije potpuno transparentan, ne rezultira odgovornošću pred građanima, a političkim partijama je omogućeno da u ogromnoj meri utiču na javni život i razvoj poslovnog sektora.

Ustav: usvojen 8. novembra 2006. godine, na snazi od 10. novembra 2006.

Izvršna vlast:
Predsednik države:Predsednik Boris TADIĆ (od 11. jula 2004.)
Predsednik Vlade: Premijer Mirko CVETKOVIĆ (od 7. jula 2008.)
Kabinet: Državni ministri sačinjavaju kabinet

Zakonodavna vlast: Jednodomna Narodna skupština (250 mesta; poslanici se biraju po partijskim listama i imaju četvorogodišnji mandat)

Pravosudna vlast: Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, apelacioni sudovi, okružni sudovi, opštinski sudovi

Administrativna podela: 161 opština

Izbeglice i interno raseljena lica:
Srbija ima najveći broj izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi: ukupno oko 314.000 (izvor: UNHCR)

Srbija je, od širenja globalne finansijske krize na nova tržišta u oktobru 2008. godine, iskusila značajnu ugroženost ekonomskih potencijala. Kao i u drugim zemljama u regionu, izvoz i uvoz su naglo opali, spoljni izvori zajmova su presušili, a ekonomske aktivnosti su u opadanju. Globalni i regionalni ekonomski problemi će, u narednom periodu, verovatno biti dublji i trajati duže nego što se predviđalo pre nekoliko meseci. Stopa rasta BDP u Srbiji će ove godine verovatno biti negativna; zvanična predviđanja su da će, u 2009. godini, biti umanjena za 2% uz ograničene mogućnosti za oporavak u 2010. i predviđen umereni rast od 0.5%. Nezvanične prognoze predviđaju smanjenje BDP za 5 do 7%. Dinar je i dalje pod pritiskom, a neki ekonomisti predviđaju dodatno smanjenje vrednosti od 10% u 2009. godini. Neodrživ procvat potrošnje u javnom i privatnom sektoru, koji je održavao ekonomski rast i spoljni disbalans Srbije u toku poslednjih nekoliko godina, je naglo preokrenut. Srbija, kao odgovor na sve gore uslove, ulazi u 3 milijarde dolara vredan stand-by finansijski aranžman sa MMFom sa ciljem da se neizbežno smanjenje u potrošnji u čitavom ekonomskom sektoru svede na održiv nivo, ali ne i spreči. Vlada u ovom periodu, takođe, traži dodatnu podršku od drugih međunarodnih finansijskih institucija i donatora. Realizuje se strategija koja ima dva glavna elementa kako bi se ostvarila bolje izbalansirana spoljna pozicija zemlje. Prvi element je usklađivanje fiskalnog sistema kako bi se deficit u 2009. godini održao na nivou ne većem od 3% BDP (revidiran budžetski deficit od 2,3% u 2009. na osnovu smanjenja BDP od 2%). Drugi element je da se od stranih banaka zahteva da obezbede dobrovoljne garancije da će ispuniti svoje obaveze prema Srbiji i održati dobru kapitalizaciju svojih filijala. Pored ova dva elementa, postoji posvećenost ordžavanju monetarne politike čiji je cilj obuzdavanje inflacije, za koju se predviđa da će u 2009. godini biti 8%, i ubrzanju usporenih strukturalnih reformi kako bi se podstakao potencijalni ekonomski rast.

BDP – realna stopa rasta:
5.6% (procena 2008.)
7.1% (procena 2007.)
5.6% (procena 2006.)

BDP - per capita:
10.900 dolara (procena 2008.)
10.300 dolara (procena 2007.)
9.500 (procena 2006.)

GDP – raspodela po sektoru:
Poljoprivreda:12,3%
Industrija: 24,2%
Usluge: 63,5% (procena 2007.)

Radna snaga: 2,961 miliona (procena 2002.)

Stopa nezaposlenosti: 18,8% (procena 2007.)

Lokalna moneta:  Dinar (RSD)

• Hram Svetog Save u Beogradu je među najvećim pravoslavnim hramovima na svetu. Od prvobitne ideje da se on podigne do danas prošlo je više od jednog veka a radovi još nisu privedeni kraju, iako je Hram funkcionalan i predstavlja jedan od simbola Beograda. Kupola je visoka 70 metara, dok je glavni pozlaćeni krst visok još 12 metara, tako da je ukupna visina 82 metra. Tu je još 18 pozlaćenih krstova različitih veličina, kao i 49 zvona.
• Beogradska arena je jedna od najvećih sportskih i koncertnih hala u Evropi. Bila je domaćin evropskog košarkaškog i odbojkaškog šampionata, takmičenja za pesmu Evrovizije 2008. godine, kao i velikog broja zvezda poput Ajron Mejdena, Fila Kolinsa, Lenija Kravica, Riane, Nika Kejva, Džoa Kokera, Andree Bočelija, Žana Mišel Žara, 50 Sentsa i drugih.
• JAT Ervejz prvobitno je osnovan 1927. godine kao Aeroput i jedna je od najstarijih aviokompanija na svetu. Kasnije je bio poznatiji kao JAT – Jugoslovenski aerotransport, a danas kao JAT Ervejz. JAT spada među najbezbednije avio kompanije na svetu sa samo dve nesreće sa smrtnim ishodom u svojoj celokupnoj istoriji.
• Freske u manastiru Sopoćani smatraju se prethodnicima italijanske renesanse.
• Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu dobio je ime po velikom srpsko-američkom naučniku koji je ujedno i jedan od najvećih izumitelja svih vremena.
• Beograd leži na ušću Save u Dunav i ima 30 brda i šest rečnih ostrva.
• Đerdapska klisura kroz koju protiče moćni Dunav najveća je klisura u Evropi.
• Uvački kanjon je jedan od poslednjih evropskih staništa beloglavog supa (latinski: gyps fulvus).
• U Srbiji se gaji otprilike trećina svih malina na svetu..
• Arheološki lokalitet Lepenski vir bio je postojbina stare kulture iz 7000. godine p.n.e. koja je bila prva civilizacija u Evropi koja je napravila skulpturu.
• Srbija ima više od 300 izvora termalne i mineralne vode, ali se samo mali broj njih koristi u komercijalne svrhe.
• 16 rimskih imperatora rođeno je na teritoriji današnje Srbije, a za turiste je organizovana interesantna manifestacija - Put rimskih careva.
• Prvim emitovanjem preko satelita 1963. godine između Evrope i Severne Amerike, poslata je slika Belog anđela iz manastira Mileševa. Ta slika je neko vreme upotrebljavana i tokom emitovanja signala u svemir u potrazi za znacima vanzemaljskog života.
• Đavolja varoš, prirodna formacija od kamena blizu Kuršumlije, ima 202 kamene „kapice“ i jedini je kandidat Srbije za izbor Novih svetskih čuda.
• Kod Kostolca je nedavno otkriven skoro potpuno očuvan kostur mamuta star milion godina. Za ovu vrstu mamuta smatra se da je nastarija evropska vrsta i oko pola miliona godina je starija od „rođaka“ koji je otkriven u Kikindi 1996. godine. Ovaj „rođak“ dobio je ime Kika i ima svoju internet prezentaciju http://www.kika-mamut.com
• Odluka da se Rimsko carstvo podeli na dva dela donešena je u Medijani kod Niša.
• Guča je srpski festival trube i duvačkih orkestara koji se održava svakog avgusta, kada masa od dva miliona ljudi nagrne u mestašce od svega nekoliko hiljada stanovnika. Engleski sajt za zabavu ThisIsTheLife.com (prevedeno kao Ovo je život) navodi Guču kao najbolji festival na svetu i naziva ga “najotkačenijim muzičkim festivalom na Zemlji”. Desetine hiljada stranaca prisustvuje ovom događaju. Molimo vas da posetite sajt festivala u Guči: http://www.guca.rs/
• Festival EXIT održava se jednom godišnje u Novom Sadu i privlači desetine hiljada fanova muzičke rok i alternativne scene. Svakako posetite stranicu EXIT festivala: http://www.exitfest.org/
• U takmičenju Evropski gradovi i regioni budućnosti 2006/2007, u organizaciji Fajnenšel Tajmsa odnosno njegovog časopisa Direktne strane investicije, Beograd je proglašen za pobednika kao Grad budućnosti južne Evrope.
• Spomenik Pobednik na Kalemegdanu, jedan od simbola Beograda, podignut je 1928. godine na desetogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata. Spomenik se prvobitno nalazio u centru Beograda kod Hotela Moskva, ali su beogradske dame tada protestovale zbog obnažene muške figure. Iz tog razloga, spomenik je pomeren malo dalje – na Kalemegdan.
• Miroslavljevo Jevanđelje napisano u 12. veku je najstariji sačuvani srpski rukopis.
• Rimski imperator Konstantin Veliki rođen je u Naisusu, današnjem srpskom gradu Nišu, 274. godine n.e.
• Beograd, strateški i geografski pozicioniran na raskršću Istoka i Zapada je jedan od najstarijih evropskih gradova, prvi put naseljen u 3. veku p.n.e. Bio je dom mnogim civilizacijama koje su dolazile i prolazile. Prvi put je postao glavni grad Srbije 1403. godine za vreme despota Stefana Lazarevića. Takođe je bio i prestonica južnoslovenske države – Jugoslavije, koja je u različitim oblicima postojala od 1918. do 2006. godine. Beograd je danas glavni grad Republike Srbije.